Cr­na Go­ra je u Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni Uje­di­nje­nih na­ci­ja (UN) gla­sa­la iden­tič­no kao Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve (SAD) u 91,87 od­sto slu­ča­je­va, po­da­tak je iz elek­tron­ske po­šte biv­šeg dr­žav­nog se­kre­ta­ra Hi­la­ri Klin­ton. Stejt de­part­ment je ob­ja­vio vi­še hi­lja­da stra­ni­ca pre­pi­ske biv­šeg dr­žav­nog se­kre­ta­ra sa slu­žbe­ni­ci­ma, a 15 mej­lo­va ti­če se Cr­ne Go­re.
Je­dan od tih mej­lo­va od­no­si se na iz­vje­štaj „Prak­se gla­sa­nja u UN”, ko­ji kon­kret­no opi­su­je ka­ko su 2011.go­di­ne dr­ža­ve čla­ni­ce svjet­ske or­ga­ni­za­ci­je gla­sa­le u Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni u od­no­su na gla­sa­nje pred­stav­ni­ka Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va. Mejl s tim iz­vje­šta­jem Klin­ton je po­sla­la pred­stav­ni­ci­ma Kon­gre­sa 1. apri­la 2012. go­di­ne.
Elek­tron­sku po­štu Hi­la­ri Klin­ton ob­ja­vio je, iz­me­đu osta­log, list „Vol strit džur­nal” u či­joj je ba­zi po­da­ta­ka mo­gu­će na­ći sve mej­lo­ve ko­ji se od­no­se na Cr­nu Go­ru.
U pr­voj ta­be­li, ko­ja se od­no­si na „ukup­no po­kla­pa­nje”, kon­sta­to­va­no je da je Cr­na Go­ra u 51 slu­ča­ju gla­sa­la iden­tič­no kao SAD, u 21 slu­ča­ju ni­je, u 12 slu­ča­je­va je bi­la uz­dr­ža­na, a u jed­nom slu­ča­ju cr­no­gor­ski pred­stav­nik ni­je bio u sa­li ka­da se gla­sa­lo. Pre­ci­zi­ra­no je da je cr­no­gor­sko po­kla­pa­nje sa ame­rič­kim gla­sa­njem u „va­žnim slu­ča­je­vi­ma” iz­no­si­lo 70 od­sto, dok je ukup­no po­kla­pa­nje (ka­da se sa­gle­da gla­sa­nje u cje­lo­sti) iz­no­si­lo 91,87 od­sto.
U eks­pla­na­tor­noj no­ti iz­vje­šta­ja, na­ve­de­no je da se Sa­vjet bez­bjed­no­sti i Ge­ne­ral­na skup­šti­na UN su­o­ča­va­ju sa znača­jnim pi­ta­nji­ma – uklju­ču­ju­ći pri­jet­nje mi­ru i bez­bjed­no­sti, raz­o­ru­ža­nje, eko­nom­ski i dru­štve­ni raz­voj, hu­ma­ni­tar­nu po­moć i ljud­ska pra­va.
–Po­na­ša­nje jed­ne ze­mlje u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma uvi­jek je re­le­vant­no za bi­la­te­ral­ne od­no­se. Ipak, bi­lans gla­sa­nja jed­ne ze­mlje u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma sa­mo je jed­na di­men­zi­ja nje­nih od­no­sa sa Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma. Na­še am­ba­sa­de ko­ri­ste re­le­vant­ne in­for­ma­ci­je iz ovog iz­vje­šta­ja ka­da se an­ga­žu­ju u ze­mlji do­ma­ći­nu – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju Hi­la­ri Klin­ton .
Po­sled­njeg da­na fe­bru­a­ra ove go­di­ne, Stejt de­part­ment je za­vr­šio ob­ja­vlji­va­nje vi­še hi­lja­da stra­na elek­tron­ske po­šte Hi­la­ri Klin­ton, od če­ga je jed­na osmi­na po­vjer­lji­va. List „Vol Strit džur­nal” tvr­di da, iako me­đu ob­ja­vlje­nom po­štom ima i po­vjer­lji­ve pre­pi­ske, ve­ći­na tih do­ku­men­ta ni­je do­bi­la ve­ći ni­vo taj­no­sti.
Ve­ći­na ob­ja­vlje­nih mej­lo­va po­sla­ta je ili pri­mlje­na sa pri­vat­nog na­lo­ga ko­ji je Klin­ton ko­ri­sti­la dok je bi­la dr­žav­na se­kre­tar­ka, zbog če­ga je su­o­če­na sa oštrim kri­ti­ka­ma.
Ona je kan­di­dat za pred­sjed­nič­ku no­mi­na­ci­ju de­mo­kra­ta u tr­ci za no­vog pred­sjed­ni­ka SAD. Taj­na slu­žna FBI is­pi­tu­je bez­bjed­nost pri­vat­nog ser­ve­ra ko­ji je ko­ri­sti­la dok je bi­la na slu­žbe­nom po­lo­ža­ju.
U dru­goj ta­be­li po­me­nu­tog iz­vje­šta­ja, na­pra­vlje­no je po­re­đe­nje ka­ko je Cr­na Go­ra gla­sa­la o de­set glav­nih spolj­no­po­li­tič­kih pi­ta­nja ko­ja su po­sta­vi­le SAD u Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni UN.
Ka­ko je na­ve­de­no, u ve­zi pr­vog pi­ta­nja, a to je ame­rič­ki em­bar­go Ku­bi, Cr­na Go­ra je gla­sa­la pro­tiv. Ka­da je u pi­ta­nju re­zo­lu­ci­ja o te­ro­ri­stič­kim na­pa­di­ma i ugro­ža­va­nju me­đu­na­rod­ne bez­bjed­no­sti, Cr­na Go­ra je gla­sa­la isto kao SAD.
Cr­na Go­ra je bi­la uz­dr­ža­na ka­da se gla­sa­lo o pi­ta­nju „ko­mi­si­je za ostva­ri­va­nje neo­tu­đi­vih pra­va pa­le­stin­skog na­ro­da”, isto kao i ka­da je na dnev­nom re­du bi­la ini­ci­ja­ti­va da UN for­mi­ra­ju po­seb­no ti­je­lo ko­je bi se ba­vi­lo za­šti­tom pa­le­stin­skih pra­va.
Cr­na Go­ra je gla­sa­la kao SAD ka­da je u pi­ta­nju re­zo­lu­ci­ja o za­jed­nič­koj ak­ci­ji na pla­nu pot­pu­ne eli­mi­na­ci­je nu­kle­ar­nog oruž­ja.
Me­đu­tim, bi­la je uz­dr­ža­na ka­da je na dnev­ni red do­šlo pi­ta­nje ra­da spe­ci­jal­nog ko­mi­te­ta za is­tra­ži­va­nje izra­el­skih prak­si ko­je se ti­ču ljud­skih pra­va Pa­le­sti­na­ca i dru­gih Ara­pa na oku­pi­ra­nim te­ri­to­ri­ja­ma.
Slu­žbe­na Pod­go­ri­ca je gla­sa­la kao i Va­šing­ton o re­zo­lu­ci­ji o sta­nju ljud­skih pra­va u De­mo­krat­skoj Na­rod­noj Re­pu­bli­ci Ko­re­ji, sta­nju ljud­skih pra­va u Islam­skoj Re­pu­bli­ci Iran i sta­nju ljud­skih pra­va u Si­rij­skoj Arap­skoj Re­pu­bli­ci.
Ukup­no, ka­ko se na­vo­di, Cr­na Go­ra je u 70,8 od­sto slu­ča­je­va gla­sa­la iden­tič­no kao i SAD.
M.V.


Pra­ti­li iz­vje­šta­vanje o „Vi­ki­lik­su”

Je­dan od mej­lo­va ko­ji je po­slat Hi­la­ri Klin­ton 2011. go­di­ne od­no­si se i na to ka­ko je u Cr­noj Go­ri me­dij­ski pro­pra­će­na afe­ra u ve­zi sa ob­ja­vlji­va­njem taj­nih di­plo­mat­skih de­pe­ša na saj­tu „Vi­ki­lik­sa”.
O Cr­noj Go­ri je ta­da ob­ja­vlje­no pre­ko 100 de­pe­ša.
–To­kom po­sled­nja dva da­na, pri­če o „Vi­ki­lik­su” su pre­šle sa na­slov­nih stra­na i udar­nih stra­ni­ca cr­no­gor­skih me­di­ja u ru­bri­ke o me­đu­na­rod­nim pi­ta­nji­ma. Svi glav­ni elek­tron­ski i štam­pa­ni me­di­ji pre­ni­je­li su zva­nič­ne iz­ja­ve cr­no­gor­skih ru­ko­vo­di­la­ca na tu te­mu. Pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić je re­kao da su ame­rič­ke di­plo­ma­te ra­di­le svoj po­sao i da ni­šta ne mo­že da po­kva­ri ve­ze SAD i Cr­ne Go­re – na­vo­di se u mej­lu ko­ji je po­slat sa na­lo­ga ko­ji je ko­ri­sti­la slu­žbe­ni­ca Stejt de­pa­rt­men­ta Še­ril Mils.


Sa­stav de­le­ga­ci­ja

Osim elek­tron­ske po­šte ko­ja se od­no­si na iz­vje­štaj „Prak­se gla­sa­nja u UN”, ko­ji opi­su­je ka­ko su 2011. go­di­ne dr­ža­ve čla­ni­ce svjet­ske or­ga­ni­za­ci­je gla­sa­le u Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni, osta­li mej­lo­vi su teh­nič­kog ka­rak­te­ra. Uglav­nom slu­žbe­ni­ci u po­šti za Klin­ton opi­su­ju sa­stav cr­no­gor­ske de­le­ga­ci­je ko­ju je 2011. go­di­ne pred­vo­dio ta­da­šnji pre­mi­jer Igor Luk­šić. Dio mej­lo­va se od­no­si i na mo­guć­nost bez­bjed­nog le­tje­nja u Evro­pi u fe­bru­a­ru 2012. go­di­ne.


DF: Am­ba­sa­de da se ne mi­je­ša­ju u unu­tra­šnja pi­ta­nja

De­mo­krat­ski front po­no­vo po­zi­va di­plo­mat­ske pred­stav­ni­ke SAD i EU da pre­sta­nu da se mi­je­ša­ju u unu­tra­šnje stva­ri Cr­ne Go­re i od­u­sta­nu od, ka­ko su na­ve­li u sa­op­šte­nju, otvo­re­ne po­dr­ške kri­mi­na­li­zo­va­noj i ko­rum­pi­ra­noj vla­di Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Iz DF-a su na­ve­li da je Vla­da iz­gu­bi­la po­dr­šku u Skup­šti­ni i odr­ža­va se po­li­tič­kom ko­rup­ci­jom ko­ju pod­sti­ču i ohra­bru­ju pred­stav­ni­ci bri­sel­ske i va­šing­ton­ske ad­mi­ni­stra­ci­je.
– Bez ika­kvog uz­dr­ža­va­nja, sa tih adre­sa se na­ja­vlju­je no­vo pri­vo­đe­nje po­sr­nu­lih opo­zi­ci­o­nih po­li­ti­ča­ra ko­ji tre­ba da od­bra­ne Đu­ka­no­vi­će­vu pre­mi­jer­sku funk­ci­ju i po­dr­že nje­gov na­šmin­ka­ni ka­bi­net u par­la­men­tu. Sve se ovo do­ga­đa na sra­mo­tu svih nas gra­đa­na Cr­ne Go­re i mi smo du­žni da kon­sta­tu­je­mo da ne po­sto­ji dru­ga dr­ža­va ko­ja bi do­zvo­li­la da se ne­ka stra­na ze­mlja na ova­ko bez­o­bra­zan, ne­pri­sto­jan i u kraj­njem ne­do­zvo­ljen na­čin mi­je­ša u vo­đe­nje nje­ne unu­tra­šnje po­li­ti­ke. Za taj po­sao su svu­da za­du­že­ni le­gi­tim­no iza­bra­ni pred­stav­ni­ci na­ro­da ko­ji­ma se ne upra­vlja sa stra­ne i ko­ji ne pod­no­se ra­ču­ne ni­jed­noj am­ba­sa­di, već sa­mo gra­đa­ni­ma ko­ji ih bi­ra­ju – po­ru­ču­ju iz De­mo­krat­skog fron­ta.